Са историјом дугом неколико миленијума, Трабзон је центар културе и природног богатства на обали Црног мора у североисточној Турској, те би зато сваки користан водич требало да почне истицањем његове јединствености. Премда удаљен стотинама километара од најпознатијих турских одмаралишта, његова популарност је порасла током протекле деценије, јер се овај град по много чему разликује од других места у Турској. Пре свега, један од најзеленијих турских градова, смештен на литици изнад Црног мора, окружен густим листопадним шумама планине Качкар које у највишим деловима постепено прелазе у зимзелене, те не чуди што овај планински венац у североисточној Анадолији називају још и “Турским Алпима”. 

Трабзон се налази у близини провинције Ризе, главног турског региона за производњу чаја. Од Истанбула је удаљен 1100 километара, а од турске престонице Анкаре око 750 километара. Авиони из Анкаре, Истанбула и Измира, турских авиопревозника (Туркиш ерлајнза, Пегасуса и Анадолу џета), свакодневно слећу у Трабзон, а путовање било којим ваздухопловом трајаће у просеку сат и по, до два. Аеродром је удаљен само шест километара од средишта града. Аутобусом се у Трабзон може доћи из било ког већег турског града. Интересантно је да су због изградње Црноморског аутопута, који се налази уз саму обалу, крајем прошлог века многа историјска здања била срушена. Од локалног водича сам сазнала и да због насипања земље и камена, како би ова важна саобраћајница, дугачка пет стотина километара, била изграђена, не постоје познате плаже. 

Према историјским изворима, Трабзон (познат и као Трапезунд) је основан 756 године и родно је место отоманског султана Сулејмана Величанственог. Трабзон се налазио на Путу свиле, вековима је био место сусрета религија, језика и култура, а данас је познат по својој шармантној мешавини многих народа - осам стотина хиљада становника овај град (са околином), назива својим домом. Италијански истраживач Марко Поло посетио је град у 14. веку, а Трабзон је, такође, инспирисао и Ксенофонта, Евлију Челебију и Јакоба Филипа Фалмерајера, који су овековечили град у својим путописима и мемоарима.

На централном градском тргу, који носи име по оснивачу модерне турске државе, налази се споменик Ататурку, џамија и парк са фонтанама и клупама. У лавиринту уских градских улица,  две су ми привукле највише пажње – Узун сокак (у преводу, Дугачка улица) пешачка улица са мноштвом чајџиница и кафеа, разноразних продавница и сувернирница и Кемералти улица у којој сам у једној од многобројних занатлијских радњи пазарила бакарну посуду  за печење јаја. Незаобилазна је посета трабзонској чаршији - базару са каравансарајем и бедестеном.

Трабзон памти три посете првог турског председника и реформатора Мустафе Кемала Ататурка. Изнад града налази се његова спомен - кућа. Приликом своје последње посете Трабзону, Ататурк је саопштио да све што има оставља турском народу. „Волео бих још много тога да поклоним свом великом народу“, казао је Ататурк вративши се у Истанбул где је годину дана касније преминуо. Будући да је здање за време мог боравка било под реконструкцијом, од водича сам сазнала да се тамо могу видети оригинални намештај и неки од личних предмета Ататурка, али и да многи младенци са нестрпљењем чекају да се заврши обнова, како би на том месту фотографијама овековечили своје венчање.

Симбол града је Аја Софија, некад црква, затим музеј, а данас џамија коју немојте заменити с истоименим храмом у Истанбулу. Трабзонска Аја Софија изграђена је средином 13. века у периоду владавине Манојла Првог Комнина. Када је 1461. године султан Мехмед Други Освајач прикључио Трабзон Отоманској империји, црква је претворена у џамију, а све њене фреске су прекривене. Током Првог светског рата Аја Софија је служила као болница и магацин руске војске, а после рата је поново претворена у џамију. Од 1964. године, све до 2013. године, била је музеј. Аја Софија у Трабзону је један од најлепших примера позне византијске уметности и архитектуре. Велику централну куполу подупиру четири колоне лучних стубова, док се у унутрашњости цркве налазе бројни мозаици и фреске из 13. века, откривене од стране експерата Единбуршког универзитета, током њене рестаурације средином прошлог века. На фрескама је приказано неколико важних сегмената из Библије, попут Христовог рођења, крштења, распећа, приче о Адаму и Еви и Еденском врту... У црквеној порти налази се и звоник из 1427. године, висок четрдесет метара, као и кафе-башта у којој можете попити кафу или чај.

У близини Трабзона постоји неколико православних храмова чији обилазак представља уживање за љубитеље историје и архитектуре. Међу њима највише пажње, због своје необичне локације, привлачи манастир Сумела, који се налази педесет километара јужно од Трабзона, и смештен је на стрмој каменој литици, на 1200 метара надморске висине. Манастир је саграђен у четвртом веку, непосредно пре пада западног Римског царства. Налази се у подножју Црних планина (на турском Карадаг), са погледом на долину Алтиндере у Мачки, и до њега се могло доћи након тешког и дугог успона. Физички захтевна шетња, због невероватних пејзажа вреди свих напора. Легенда о оснивању манастира Сумела каже да се двојици калуђера у сну јавила Богородица и затражила од њих да изграде цркву на месту на ком се данас налази манастир. Када су монаси дошли до Црних планина које је Богородица описала у сну, после лутања су наишли на пећину у којој се налазила икона коју је насликао Апостол Лука. Ту су направили цркву, а после њихове смрти на том месту саграђен је манастир. Након што је источна црноморска обала дошла под османску власт, Сумела у народу позната као „Мерјем Ана“ (у преводу са турског „Девица Марија“) је добила султанову заштиту, права и привилегије. После оснивања модерне турске државе 1923. године Сумела је напуштена, а неколико година касније најпознатија икона Панагија, тајно је пренета у манастир Панагија Сумела у Грчкој. Последња рестаурација манастира била је 2012. године и данас представља јединствену атракцију и важан центар хришћанских ходочасника из целог света.

Поред Сумеле, у подножју планине Бозтепе, налази се манастир Кизлар (познат и као манастир Панагија Теоскепастос). Изграђен у време Трапезундског царства, манастирски комплекс, који се у почетку састојао од камене цркве на јужној страни, капеле на њеном улазу и неколико ћелија, проширен је на две терасе и опасан високим зидом. Натписи и портрети оснивача манастира Алексија Трећег Комнина, његове жене Теодоре и његове мајке Ирине красе унутрашњост цркве у стени. За време мог боравка у Трабзону, једног пријатног августовског поподнева, присуствовала сам лепом концерту у извођењу опере и балета града Самсун, одржаног у оквиру летњег „Сумела фестивала“.

Велики број културно-историјских и природних знаменитости чине Трабзон привлачном туристичком дестинацијом. Мени најдражи део града зове се Орта махале (у преводу „средња махала“), налази се у округу Акчабат које је проглашено за заштићено подручје 

због бројних историјских кућа, вила, калдрмисаних улица и фонтана. Ова четврт привлачи пажњу својом јединственом архитектуром и један је од ретких квартова који су у потпуности сачували свој историјски карактер. 

Свако ко воли „нутелу“, заволеће и Трабзон, јер је овај град водећи турски произвођач и извозник лешника. Трабзон има богату кухињу коју су у наслеђе оставили бројни освајачи и становници града. Инћун, који се на турском назива хамси, заштитни је знак трабзонске кухиње, те не изненађује што се на менију може наћи чак четрдесет различитих јела од инћуна. Поред тога, ту су и бројна кувана јела од кукуруза, кеља, бораније... Сурмене пидеси (врста сомуна), Акчабат кофтеси (ћуфте) и Хамсикој сутлач (сутлијаш са лешником), кајгана (за разлику од наше кајгане, додаје се брашно и сезонско поврће) кујмак (традиционално јело од кукурузне каше и „колои“ сира), те супа од коприве и кеља су међу најпознатијим делицијама Трабзона. Обавезно пробајте кујмак који се у црноморском региону зове мукхлама, и налик је фондију од сира, направљеном од смесе путера, посебне локалне врсте сира и кукурузног брашна. Мој водич Зејнеп ме је успешно уверила да се у Трабзону пече најбољи хлеб у целој Турској, који заједно са трабзонским „Муратбеј“ путером, посебно означеном регионалном намирницом, представља праву посластицу. Да не заборавим на црни чај, који је, такође, синоним за ову регију. 

Можда Трабзону недостају километри уређених морских плажа, али зато у замену за сунчање и купање, нуди мноштво других интересантних атракција. Управо зато не изненађује податак да препознавање свих потенцијала Трабзона није довело само до развоја туризма, већ да је и значајно порасла продаја некретнина, пошто многи странци (нарочито Руси и држављани земаља Залива), желе да постану власници кућа, станова и апартмана у овом делу Турске. Зато, ако одлучите да одмор проведете садржајно, онда је Трабзон идеална дестинација за вас.