Када моји укућани пожеле лумунаду, онда се подразумева да идемо на ово
освежавајуће пиће (лимунаду са блендираном свежом наном и комадићима леда) до
града. Пошто живим у Панчеву, за нас Банаћане, одлазак у град, значи двосатно
путовање до географске престонице Баната – Темишвара. А најбољу лимунаду у Темишвару служе у једном
кафеу поред моста Михаил Витезау на Бегеју. Са овог моста, саграђеног 1909.
године, пружа се најлепши поглед на градски парк и шеталиште дуж реке, а на
његовим крајевима, постављене су четири куле украшене каменим барељефима, на
којима је приказана жена која држи печат слободног града Темишвара.
Темишвар је трећи по величини град у Румунији, у којем живи преко три
стотине хиљада људи. Последњих година, за
велики број наших туриста, постао је синоним за
једнодневне излете, шопинг туре и нискобуджетне летове. Ове године, овај град на Тамишу је уз Елефсини (Грчка) и
Веспрем (Мађарска) једна од три Европске
престонице културе. Румуни свој град с поносом називају «малим Бечом» јер је
градско језгро Темишвара изграђено у време владавине Хабзбурговаца, те изгледа
као и други софистицирани барокни градови Европе. Темишвар је, уједно, и
најкосмополитскији град у Румунији, пошто у њему, осим најбројније румунске,
вековима живе и значајне заједнице Срба, Немаца, Мађара, Јевреја, Бугара,
Словака и других народа.
Темишвар крије неколико занимљивости.
Био је први европски град који је 1869. године имао трамваје на коњску вучу. А
двадесет година касније, постао је први европски град који је имао електрично
осветљење на улицама. Интересантно
је и да градоначелник Темишвара, Доминик Фриц, једини
градоначелник у Румунији који нема држављанство те земље.
Не зна се тачно када је Темишвар основан, али је у њему почетком 14. века
подигнута краљевска палата угарског монарха. Град су, потом, опустошиле
татарске хорде и заузели Турци, који су њиме владали више од века и по.
Аустријска војска, под командом Еугена Савојског, отерала је Турке почетком
осамнаестог века срушивши већину џамија и на њиховом месту саградила нове
барокне зграде. На крају Првог светског рата српска војска је заузела град и
успоставила управу, али се 1919. године, на основу одредби Версајског уговора
(неки кажу и због женидбе краља Александра Карађорђевића румунском принцезом
Маријом), повукла из њега и препустила га румунским властима. Током Другог
светског рата Темишвар је тешко оштећен у ваздушним налетима савезничких
авиона. Коначно, 1989. године, у овом граду је одржан историјски народни скуп
због хапшења простестантског свештеника и борца за људска права Ласла Текеша,
који је у наредних неколико дана резултирао Револуцијом у целој земљи и
свргавањем режима диктатора Николаја Чаушескуа.
У Темишвару можете пешке обићи најзанимљивија места у граду будући да се
најважније атракције налазе на три главна градска трга. А можете да се ослоните
и на јавни превоз: град има аутобусе, тролејбусе и трамваје. Сва возила су у
љубичастој боји, јер је то клупска боја фудбалског клуба «Поли» из Темишвара.
На стајалиштима, у модерном европском маниру, постоје табле са распоредом, али,
авај, Румунија је по тачности далеко иза остатка Европе. У Темишвару постоје две врсте таксија: они који имају
дозволу градске управе - имају овалну црну налепницу на задњим вратима. Такси
овдашњих компанија које немају такву налепницу (већ само натпис „такси“) имају упола ниже цене, и сасвим су легални.
Градско језгро Темишвара изграђено је у препознатљивом аустроугарском
стилу. Трг Победе је један од симбола Румунске револуције током које је збачен
комунистички режим. Ту се налази Саборна Црква Света Три Јерарха, изграђена од цигле и бетона, непосредно пре
Другог светског рата (унутрашњост катедрале завршена је петнаест година
касније). За туристе из Србије, ова
катедрала може изгледати споља потпуно „неправославна“, али њена архитектура
типична је за молдавске и румунске цркве: уска, висока, са четири мале и девет
великих кула. Интересантно је да је за њену изградњу било потребно око 5.000
храстових греда да се положи испод грађевине како не би потонула, јер је Темишвар изграђен на мочварном тлу. Ова православна
катедрала висока је преко осамдесет метара, што је чини највишом у Румунији и
једном од највиших православних цркава на свету.
Тачно наспрам главне православне цркве у Темишвару, налази се зграда Опере
(те се зато овај Трг понекад зове и «Трг Опера») коју су у другој половини 19.
века изградиле бечке архитекте. Темишварска
Опера је јединствена по томе што, поред румунске опере и
позоришта, има још и мађарску и немачку бину. Ова вишејезична уметничка зграда
одражава прави дух града и представља један од симбола Темишвара, јер су се са
њеног балкона, за време побуне против Чаушескуа,
револуционари одатле обраћали окупљеном народу. На једној од зграда наспрам
Опере, још увек су видљиви трагови метака којима је пуцано на демонстранте.
Раскошни Трг Победе омеђен је репрезентативним стамбеним зградама од којих
су многе биле под рестаурацијом у време мог боравка. На
средини Трга, између Опере и Саборне цркве, на једном стубу се налази римска
вучица која доји Ромула и Рема, митске осниваче Рима. Ова скулптура је поклон
Мусолинија граду Темишвару. Наспрам ње се налази споменик жртвама румунске
револуције која је почела у Темишвару. У непосредној близини Трга Победе налази
се Дворац Хуњади где је смештен Музеј Баната. Ретко које место прича историју
града као ово, а име носи по Јаношу Хуњадију, који је у српску народну поезију
ушао као Сибињанин Јанко.
Најпознатија градска пешачка улица,
Алба Јулија, зове се по граду који су Срби звали Ердељски Београд, а туристима
је привлачна за фотографисање због разнобојних кишобрана који је покривају. Ова
улица спаја Трг Победе са другим значајним Тргом Слободе. На овом тргу,
невеликом по својој површини, можете видети здање Музичке академије и дивити се
згради старе Градске куће, као и барокној скулптури Светог Јована Непомука која
се налази тачно на средини трга. На овом тргу је често постављена бина, јер се
током године овде одржавају различите музичке манифестације. За разлику од
друга два централна градска трга, који су намењени пешацима, на овај је могуће
доћи трамвајем.
На најстаријем темишварском тргу и незванично најлепшем, на Тргу Уједињења,
свака фасада прича своју причу. Темишвар има 14.500 историјских грађевина, а по
мени, најлепше резиденцијалне зграде,
које сведоче о некадашњој моћи и слави
хабзбуршког Темишвара (а у којима су данас отворене ресторани и кафетерије)
налазе се на Тргу Уједињења. Освајачи града су овом тргу мењали имена, а Трг Уједињења
је постао тек када је Темишвар, после Првог светског рата, припао Румунији.
Својеврсна туристичка атракција овог трга су Српска православна црква и Римокатоличка
катедрала, која се налазе једна наспрам друге. Наша саборна црква је уједно и
епархијско седиште, подигнута је средином 18. века, а поред се налази китњасти
владичански двор мента зелене боје са екстравагантним украсима и белом
штукатуром. Католичка црква је подигнута у истом периоду, у класичном
архитектонском стилу са елегантном барокном унутрашњом декорацијом.
Вишевековно присуство јаке српске заједнице у Темишвару је највидљивије на овом
Тргу и у околним улицама. Сведоци значајне прошлости су и зграда Гимназије
„Николас Ленау“, која је у 18. веку била управна зграда - Рашка већница (Аустријанци
су Србе звали Раси) као и имена неколико палата на Тргу (Стојадиновицх,
Зсивкоицх, Лазаровицс). У средишту трга налази се Стуб Светог тројства, или,
како га народ назива Стуб куге, у чијем су подножју приказане пошасти које су
спопадале град – куга, рат, глад.
На јужној страни трга можете се дивити импресивној барокној палати из 18.
века, некадашњој резиденцији градоначелника, а сада Музеју лепих уметности.
Збирка музеја садржи дела немачких, фламанских и италијанских уметника. У
непосредној близини се налази Музеј револуције (улаз је бесплатан) са малом,
али квалитетном изложбом која вам омогућава да схватите шта се тачно догодило у
децембру 1989. године, када је свргнут режим Николаја Чаушескуа, на шта су
Румуни веома поносни.
За оне које, осим разгледања града, занима и да нешто пазаре, најближи тржни центар се налази на петнаест
минута хода од Трга Уједињења. Оно што овај конзумеристички храм чини изузетним
у односу на једнообразне храмове потрошње у свету јесте зеленило (Ботанички
парк) кроз које се прилази самом тржном центру. Интересантно је да у Румунији
Темишвар понекад називају и «градом паркова». Недалеко од Трга Победе налази се
Парк ружа, иза катедрале - Централни парк, са бистама значајних личности из
румунске историје. У овом парку налази се и биста Доситеја Обрадовића који је
рођен у месту Чаково у Банату, на територији данашње Румуније. У близини града
налази се велика шума у којој је смештен Музеј села, где се можете упознати са
традиционалним животом румунских становника. У истој области налази се и мали
градски зоолошки врт.
За крај ове репортаже треба нагласити да је Темишвар прожет и српским
културним памћењем. У овом граду живи око пет хиљада наших сународника, који су
веома добро организовани и окупљени у Савезу Срба у Румунији. Срби у Темишвару
имају своју Гимназију «Доситеј Обрадовић» у којој се комплетна настава одвија
на српском језику, а на Западном Универзитету постоји Катедра за српски
језик. Интересантно је да имају свог
представника – посланика који заступа њихове интересе у румунском парламенту у
Букурешту.