Riga je glavni grad Letonske Republike (Letonija ili Latvija, skraćeno). Nalazi se pored ušća reke Daugave (Zapadne Dvine) u Baltičko more (Riški zaliv). Na mestu antičke naseobine Liva nekada je postojala i reka Ridzene (poznata kao reka Riga), koja je u jednom periodu formirala jezero Riga. Danas ne postoje, ni reka, ni jezero Riga, ali zato grad svoje ime nosi upravo po njima

Riga je najveći grad među tri baltičke države (Letonija, Estonija, Litvanija), sa oko 740.000 stanovnika i predstavlja kulturni, obrazovni, politički, finansijski, trgovački i industrijski centar tog dela Baltika. Staro središte grada nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine, pored ostalog, zato što ima najveći broj građevina u stilu secesije u Evropi (oko 800 zgrada u art nuvo stilu). Temelji moderne Rige su postavljeni u dvanaestom veku kada su nemački trgovci i krstaši dolazili u Letoniju privučeni rastućim brojem stanovnika koji još uvek nisu primili hrišćanstvo, zbog kojih su osnovali kolonije za trgovinu. Prema legendi, grad je osnovao biskup Albert 1201. godine. Riga je, kroz svoju istoriju, bila kapija za trgovinu baltičkih plemena i Rusije i Nemačke, zatim je bila osvojena od strane ovih država, a i danas se osećaju ruski i nemački uticaj. 

Letonski jezik je zvaničan jezik uz ruski, s obzirom na to da Rusi čine oko 43 odsto stanovištva (Letonaca je oko 58 odsto, dok ostatak čine Belorusi, Poljaci, Litvanci , Ukrajinci…).  Letonski jezik ima 33 glasa, abeceda je slična našoj i sadrži veliki broj tuđica iz slovenskih jezika i nemačkog. Većina Letonaca su protestanti, dok Rusi pripadaju pravoslavnoj crkvi.  Žene čine većinu stanovništva, pošto na sto pripadnica lepšeg pola dođe 85 muškaraca. Letonija je od 2004. godine članica NATO i Evropske unije.

Prestonica Letonije pruža mnogobrojne razloge da je posetite. Nazivaju je još i “Parizom Istoka”, a za mene je, nesumnjivo, jedan od najlepših evropskih gradova koje sam posetila.

Za početak, kako stići do Rige? Postoji veliki broj niskobudžetnih avio-kompanija koje lete iz Budimpešte, Temišvara i Beča (nama najbliži aerodromi). Ukoliko je na vreme rezervišete, povratna karta ne bi trebalo da vas košta više od četrdeset evra. Do Rige sa aerodroma Lidosta možete, osim taksijem, stići gradskim prevozom – linija autobusa 22 sa aerodroma ide direktno do centra grada. Kartu po ceni od 1,15 evra možete kupiti na kiosku na izlazu iz aerodromske zgrade, a nazive stanica možete pratiti na displeju u autobusu. Vožnja do glavne autobuske stanice traje oko pola časa.

Gde odsesti u Rigi? Moja ekonomična preporuka jeste da smeštaj tražite preko interneta (konkretno uvek upoređujem odnos cene i kvaliteta na trivagu, bookingu i arnbn), a kad je reč o delu grada gde biste mogli da odsednete, jedna od opcija je, svakako, kod glavne autobuske stanice, budući da ste odatle za manje od desetak minuta peške u starom gradu. Smeštaj se nudi i u obližnjim seoskim domaćinstvima, kampovima i stanovima na iznajmljivanje. U blizini autobuske stanice nalaze se gradska pijaca, jedna od najstarijih i najvećih u Evropi, kao i glavna železnička stanica, pored kojih su dva tržna centra u kojima su hipermarketi  i veliki broj restorana (među kojima toplo preporučujem lokalni lanac ekspres restorana “LIDO”). Ono što mi se posebno dopalo, osim kvaliteta i cene hrane, jeste činjenica da su Letonci pametno iskoristili sovjetsku zaostavštinu, te se danas moderni ekspres restorani nalaze na mnogo lokacija u Rigi, pogotovo u strogom centru grada. 

Na letonski način ishrane uticale su kuhinje susednih država. Klasičan letonski doručak se sastoji od sendviča sa sirom, kobasicom i krastavcima, uz tipičan mlečni napitak rugušpiens. Za ručak Letonci, najčešće, jedu svinjetinu, tzv. karbonadu (meso u sosu od pečuraka), ili  ribu (losos, bakalar….), uz krompir (kuvani, prženi, pire), odnosno pirinač i salate (najčešća je salata od krompira tzv. “rasol” tradicionalna slojevita salata od krompira, mesa ili ribe, obično haringe, tvrdo kuvanih jaja i povrća, začinjena majonezom i pavlakom. Pasulj sa slaninom predstavlja nacionalno jelo Letonije i obično se služi za Božić, jer Letonci veruju da jedenje pasulja donosi sreću i novac. Uz obrok, najčešće, piju pivo ili tradicionalni letonski balzam (nešto slično našoj rakiji, crne boje napravljene od različitog bilja, sa dodacima bibera, đumbira, lipe, maline i borovnice), a ređe votku i, na kraju, se zaslade tzv. maizes zupa, tradicionalnim pudingom od hleba (dezert napravljen od zaslađenog ražanog hleba, jabuka, cimeta, grožđa, šljiva, brusnice i šlaga). A kad smo već kod hleba, prosečni Letonac godišnje troši oko pedeset kilograma tamnog ražanog testa (tzv. Rupjmaize, a tradicija diktira da, ako se slučajno ispusti hleb na pod, mora se odmah pokupiti i poljubiti.

Letonija je pretežno ravničarska zemlja, pošumljeno je preko 45 odsto njene teritorije. Najviši vrh je svega 312 metara iznad površine mora. Klima je pod uticajem Baltičkog mora, te su leta prohladna, zime studene, a proleća i jeseni sa puno padavina (napomena: u Rigi često pada kiša, te obavezno obezbedite kišobran ili kabanicu). 

Najveći broj znamenitosti grada, od koji su mnoge na Uneskovoj listi, nalaze se u starom gradu koji se na letonskom zove Vecriga. Sredinom devetnaestog veka, tačnije 1856. godine, ruske vlasti u Rigi su odlučile da se kamene zidine grada uklone sa obrazloženjem da su “nepotrebne i da sprečavaju ekonomski razvoj”. Zbog toga se pojavio se prazan prostor na mestu nekadašnjih zidina grada, te su angažovana dvojica arhitekata Felsko i Dice, kako bi ispunili prazan prostor ukrasnim zelenilom, parkovima i gradskim kanalom (današnji Basetjkalna i Kronvalda park). Kasnije je ovo područje prošireno dodavanjem Vermanes vrtova i trasiranjem linija bulevara. 

Ako se nađete u Rigi, ne propustite da se odmorite u nekom od parkova koji će vas za tili čas osvojiti (Bastejkalna park, Kronvalda park, Vermane baste, Arkadia park…) Bastejkalna park se nalazi u neposrednoj blizini Spomenika slobode i predstavlja idealno mesto da se odmorite nakon obilaska grada i uživate u prirodi. U parku se nalazi nekoliko mostića, među kojima je najpoznatiji Most ljubavi na kojem zaljubljeni parovi postavljaju katance koji bi trebalo da simbolizuju neraskidivost veze. Ukoliko vam vremenske i finansijske prilike dozvole, možete se provozati brodićem, jer se u parku nalazi kanal reke Daugave.

Spomenik slobode je simbol nezavisnosti Letonije. Podignut je 1935. godine i posvećen je vojnicima koji su poginuli tokom letonskog rata za nezavisnost, između 1918. i 1920. godine. Interesantno je da je ovaj Spomenik zamalo srušen sredinom prošlog veka (postojali su planovi za uklanjanje tokom sovjetskog perioda). Danas je prostor oko spomenika, kao i obližnji Bastikjalna, jedno od omiljenih sastajališta meštana, ali i mesto održavanja zvaničnih ceremonija. Ukoliko obilazite grad bez pratnje vodiča, predlažem da pre putovanja u Rigu, pregledate na Internetu opcije za free walking ture (najčešće u obilaske kreću upravo sa ovog mesta).

Kuća Crnoglavih je izgrađena je daleke 1334. godine za potrebe istoimenog bratstva, neoženjenih trgovaca, brodovlasnika i stranaca, a danas je jedan od simbola Rige. Nažalost, originalno zdanje je uništeno u Drugom svetskom ratu, tokom bombardovanja grada. Ono što je preostalo posle bombardovanja, srušeno je na kraju rata. Letonci su je rekonstruisali 1999. godine, ispunivši proročanstvo koje je bilo ispisano na vratima građevine: “Ako mi je suđeno da budem uništena, vi ćete me ponovo izgraditi.” Ispred Kuće Crnoglavih se nalazi statua Rolanda, zaštitnika grada koji simbolizuje slobodu i pravdu, a naspram ovog zdanja se nalazi Gradska skupština. Na istom Trgu je i skulptura Božićne jelke, u spomen na prvo ukrašeno božićno drvo. Prema legendi, prva jelka na svetu je okićena upravo u Rigi 1510. godine i tradicija je opstala do današnjeg vremena. Nažalost, spomenik Božićnoj jelki je mali, pa je potrebno da dobro obratite pažnju da vam ne promakne.

Kuće Tri brata su među najpoznatijim i najstarijim građevinama u Rigi. Ove kuće su spojene zato što su ih, navodno, izgradili muškarci iz iste porodice. Bela kuća je sagrađena u 15. veku, žuta u šesnaestom, a zelena u 17. stoleću. U srednjoj, tzv. žutoj kući je smešten Muzej arhitekture Letonije.

Crkva Svetog Petra je jedna od najstarijih crkvi u gradu. Pominje se prvi put 1209. godine i tokom svoje istorije nekoliko puta je bila rušena i potom obnavljana. Prema legendi, na njenom krovu bilo je postavljano čak šest vetrokaza u obliku petla. Prvi je uništen u oluji, drugog je vetar oduvao, treći je skinut posle nevremena, četvrti je pao isto zbog jakih vetrova, peti se srušio sam od sebe i šesti je pao zajedno sa tornjem. U čast 800 godina postojanja ove crkve, građani Rige su 1970. godine, donirali još jednog velikog petla koji se i danas nalazi na krovu crkve. Ispred ovog luteranskog hrama se nalazi skulptura gradskih muzičara Bremena, koji je Riga dobila na poklon od ovog nemačkog grada. Umetničko delo prikazuje magarca, psa, mačku i petla koji su odlučili da postanu muzičari pošto što su ih vlasnici odbacili. Ako dodirnete likove izlivene u metalu iz bajke braće Grim, imaćete sreće cele godine. Sujeverje ili ne - procenite sami!

Švedska kapija je jedini preostali deo srednjevekovnih zidina starog grada koji je zadržao svoj originalni izgled (ako se izuzmu sve rekonstrukcije i ako se uzme u obzir da je u srednjevekovno doba postajalo čak osam kapija na 900 metara dugačkim zidinama grada). Tokom svoje istorije kapija je služila kao granični prelaz, zatim kao mesto trgovanja, ali je, pre svega, imala odbrambenu funkciju. Po legendi, na mestu kapije je nekada stajala kuća koja je pripadala bogatom trgovcu. Kao i svi trgovci, i on je morao da plaća porez na svu robu koju je uvozio u Rigu. Da bi izbegao plaćanje poreza, srušio je svoju kuću i napravio kapiju.

Barutna kula je jedina preostala srednjovekovna kula (bilo ih je dvadesetak), koje su utvrđivale grad u srednjem veku. Više puta je bila rekonstruisana, određeno vreme služila je i kao zatvor, a ime je dobila po barutu koji je u njoj čuvan u 17. veku. Danas je u sastavu zgrade Ratnog muzeja u kome se nalazi preko dvadeset i pet hiljada eksponata. Postavka uključuje dokumente, oružje, slike, uniforme i druge artefakte koji kazuju priču o letonskoj vojnoj i političkoj istoriji.

Laima časovnik je danas turistička atrakcija (nalazi se naspram spomenika Slobode) i na svaki pun sat čuje se neka lepa melodija. Postavljen je na ovo mesto 1924. godine i prvobitno se zvao Veliki sat (Lielais pulkstenis), ali je 1936. poneo ime poznate letonske konditorske kompanije “Laima”. Tokom Letonske SSR korišćen je kao političko-informativni štand. Novi stilski sat koji je dizajnirao Arvis Sprogis predstavljen je 29. decembra 2017. Rekonstrukcija je koštala preko sto hiljada evra i finansirala ga je jedna kompanija kao poklon za stotu godišnjicu nezavisnosti Letonije

Bilo da ste ljubitelji mačaka ili ne, obavezno potražite Mačiju kuću. Legenda o izgradnji ovog zdanja je prilično bizarna. Naime, nakon što je jednom letonskom trgovcu odbijeno članstvo u trgovačkoj gildi, odlučio je da napakosti članovima svog nesuđenog udruženja, tako što je postavio dve skulpture ljutih mačaka na krov svoje kuće, s tim da su mačje zadnjice okrenute ka zgradi gilde! Da stvar bude gora, jedna verzija priče kaže da je trgovac pao sa krova kuće i poginuo pošto je postavio nobične skulpture.

Albert iela je jedna od najpoznatijih ulica u glavnom gradu Letonije i nosi naziv po biskupu Albertu koji je osnovao Rigu 1201. godine. Svoju popularnost duguje činjenici da se u ovoj ulici nalaze neke od najlepših art nuvo zgrada u Rigi. Ulica je dugačka svega 255 metara, projektovana je 1901. godine, a arhitekta većine zgrada je Mihail Ajzenštajn. U Rigi postoji oko 800 zgrada u stilu art nuvo, izgrađenih tokom jednog od najprosperitetnijih perioda grada, kasnog 19. i početka 20. veka, što se poklopilo sa vrhuncem secesije u Evropi. Mihail Ajzenštajn se pojavio kao pokretačka snaga secesije u Rigi i projektovao je veliki broj zgrada koje su apsolutni dragulji. Neke od njegovih veličanstvenih kreacija mogu se videti i duž ulica Elizabet i Strelnieku. Zato, kada šetate istorijskim centrom Rige, gledajte gore!

Na šetalištu pored reke Daugave ugledaćete statuu Velikog Kristapsa, po drugoj legendi, takođe, osnivača Rige. Po predanju, jedan snažni čovek je živeo na obali Daugave i zarađivao ke za život tako što je prevozio ljude preko reke. Jedne olujne noći ga je neki dečak zamolio da ga preveze na drugu stranu obale. Kada su prelazili reku dečak je postajao sve teži, ali je krmaroš nekako uspeo da stigne na drugu obalu. Obojica su ubrzo zaspali, a kada se čovek sutradan probudio, našao je gomilu zlata na mestu na kojem je dečak spavao (dečak je, zapravo, bio Isus, pa je zato čovek zapamćen kao Kristaps). Kada je skeledžija umro, od tog zlata je izgrađena Riga.

   I za kraj, šta doneti iz Rige na poklon vama dragim osobama? Osim magneta za frižider, koji slove kao univerzalni suveniri, u vašem koferu trebalo bi da se nađu crni balzam ili slatkiši od crnog balzama, možda par rukavica ili kapa od ovčije kože, i po meni nešto što će obradovati svaku žensku osobu, a neće vas puno koštati – nakit od ćilibara. Ukoliko vam to finansijske prilike dozvole, odvojte minimum tri dana za boravak u Rigi, bajkovitoj zelenoj prestonici Letonije.