Na samom severu Portugalije, tri kilometara od ušća reke Duoro u Atlantski okean, nalazi se drugi po veličini grad po kome je zemlja dobila ime. Ako se dvoumite da li ga vredi posetiti, možda će vam podatak da je Porto tri puta biran za najbolju evropsku destinaciju (2012, 2014 i 2017.godine) pomoći da lakše donesete odluku. Ja sam, prošle jeseni, promenila dva niskobudžetna leta da bih stigla do ovog grada, a vi ćete ove godine imati više sreće jer od nedavno naša nacionalna avio-kompanija leti direktno za Porto. Ako poranite sa datumima, prijatno će vas iznenaditi cena karte koja, po smeru, može da se nađe za 59 evra.

Šarena zanimljiva zdanja su možda najpoznatiji simbol grada. Interesantno je da je u Portu do sedamnaestog veka bila zabranjena izgradnja velikih kuća, te je tako nastala anegdota da im je portugalski kralj retko dolazio u goste jer nije imao gde da odsedne. Nažalost, problem sa izdavanjem stanova je i dalje aktuelan, tako da ćete morati biti strpljivi prilikom traženja smeštaja. Ja sam odabrala jedan skromniji hotel, udaljen četredeset minuta hoda od centra grada, gde su me tri noćenja sa doručkom i svim taksama, koštala 135 evra. Što se tiče prevoza po gradu, najviše sam koristila taksi usluge kompanije Bolt (preko istoimene aplikacije, cena vožnje se kretala od 2 do 5 evra). Javni gradski prevoz obavlja se tramvajem (od 1895.godine) i autobusima, a od 2002. godine grad ima šest linija metroa.

Ime grada (u prevodu sa portugalskog znači luka) vuče korene od naziva starorimske urbane naseobine (Portus Kale) a po Portu je cela zemlja dobila ime.  Svetsku slavu Porto je stekao po istoimenom vinu  (Vinho do Porto) gustom i slatkastom vinu koje se proizvodi u vinarijama (adegas) uz reku Duoro. Prema legendi, engleski brodari koji su prevozili vino u bačvama, dosetili su se kako da povećaju količinu dopremljenog vina. Naime, najpre bi ga u Portu prokuvali, a u Engleskoj mu potom dodali vode. Dosetka se isplatila jer se engleskim kupcima dopalo prokuvano zgusnuto vino, koje su pili za desert i tako je nastalo desertno vino porto.

Porto ima očuvano staro gradsko jezgro unutar romaničkih zidina iz četrnaestog veka, koje je upisano na popis Uneskove svetske baštine. Koreni nastanka Porta utemeljeni su u  najstarijem delu grada “Morro de Se” gde se nalazi jedna od najpoznatijih i najvažnijih znamenitosti u gradu. Lokalci je nazivaju 'Se', stara je skoro 800 godina, a za izgradnju ove gotičke Katedrale vezana je jedna neobična priča. Naime, kada je Napoleonova vojska ušla u grad 1809.godine, jedan od lokalnih stanovnika je prefarbao oltar kako bi srebro na njemu učinio nevidljivim i tako spasao Katedralu od potencijalne pljačke.  U Portu se nalazi mnogo crkava koje plene svojom jednostavnom spoljašnoću, jer umesto zanosnih fasada imaju plavo-bele oslikane keramičke pločice. Među najlepšim crkvama su: Kapela Duša (Capela das Almas), Crkva Karmo (Igreja do Carmo) i Crkva Svetog Ildefonsa. Katedrala Svetih Franjevaca, koju zbog pozlate u unutrašnjosti  zovu “zlatnom crkvom”, slovi za najvažniju versku građevinu u Portu, a odlikuje je mešavina baroka i gotike.

Ukoliko niste ljubitelj obilaska muzeja, dovoljno je da prošetate do glavne železničke stanice „Sao Bento“ koja ni sto godina nakon izgradnje, nije prestala da pleni lepotom. Izgrađena je na mestu nekadašnjeg benediktinskog manastira, spaljenog u osamnaestom veku, a sva četiri zida njene prostrane visokokrovne sale ispunjena su umetničkim panelima sastavljenim od dvadeset hiljada pločica, nadaleko čuveni portugalski azulehos (azulejos) plavičaste boje, na kojima su  prikazane scene iz bitaka i motivi iz svakodnevnog života.

Jedan od simbola ovog grada, zanosni most Luiš (ponte Luois I) dominira vizurom starog grada, a zbog svoje čelične konstrukcije, nalik Ajfeolovom tornju, svakog posetioca grada u mislima će odvesti u Pariz. To nije nimalo slučajno, jer je na izgradnji ovog 180 metara dugačkog mosta od 1881 do 1886. godine bila angažovan arhitektonski biro Gustava Ajfela, koji je pak projekat dao na izvođenje svom najboljem učeniku Teofilu Sejrigu. Ima dva nivoa - gornji nivo koriste tramvajske linije, donji automobili. Pešaci su privilegovani, pa u šetnjama na oba nivoa mogu uživati u nezaboravnim panoramama. Potpis Gustava Ajfela nosi jedan drugi most u Portu (most Maria Pia) koji, takođe, ima prepoznatljivu čeličnu konstrukciju, a izgrađen je 1876. godine, pre čuvenog pomenutog pariskog tornja. Zanimljivo je da je to danas najstariji železnički most u gradu budući da iz tog vremena osim njega nije ostao nijedan drugi u gradu koji je nekada bio poznat i kao “Grad mostova”.

Jedna od najvećih reka Pirinejskog poluostrva, duga skoro 900 kilometara, reka Duro protiče kroz veći deo grada i u njemu se uliva u Atlantski okean. Smeštena je u kanjonu između dva brda. I možda baš zbog njenih prelepih obala prepunih turista šetača, uličnih svirača koji sviraju fado i užurbanih lokalaca pojedini za grad Porto tvrde da je najlepši grad na svetu. Čuveno šetalište uz reku - Ribeira (Cais da Ribeira) sa kog se pruža predivan pogled na most Luiš, nalazi se u starom delu grada. Ovde možete pronaći nekoliko restorana, koji su poznati po pripremi sveže ribe ili pak svratiti na ručak na obližnju pijacu unutar koje se nalazi nekoliko bistroa i restorana za preporuku. Moj omiljeni restoran u Portu se nalazi na nekoliko stotina metara hoda od železničke stanice Sao Bento, zove se “Dona Franchesina” i tamo sam probala najpoznatiji lokalni specijalitet frančesinja (“Franchesina”) nalik sendviču sa nekoliko slojeva različitog mesa unutar prepečenog hleba sa otopljenim kačkavaljem u ljutom umaku. Obrok me je sa pićem i kafom koštao svega 13 evra, tako da je i to jedan od razloga moje preporuke.  Za one koji ne vole meso, preporučujem da probaju “Bacalhau” odnosno osušenu usoljenu ribu. Nemojte otići iz Porta a da se ne zasladite čuvenim “natama” (“Pastel de nata”) kolčićima od jaja, brašna, mleka i cimeta. Njih možete naći skoro svuda, obično se nude uz kafu a ako vam se svide, znajte da u pojedinim lokalnim supermarketima ovu poslasticu možete kupiti znatno povoljnije.

Zvučaće kao prilog za rubriku “Verovali ili ne” ali mnogi turisti u ovaj grad dolaze zbog jedne knjižare. I to ne bilo koje, već zvanično najlepše knjižare na svetu (Lello Livraria) čije je stepenište navodno inspirisalo Džoan K. Rolling da napiše knjige o Hariju Poteru. Interesantno je da ona zapravo nikada i nije posetila tu knjižaru, što je i sama jednom prilikom napisala na svom Twitter nalogu, ali taj podatak ništa ne znači njenim vermin fanovima koji svakodevno formiraju dugačke redove za ulazak u ovu knjižaru. Ako me pitate da vredi dati osam evra koliko košta ulaznica, reći ću vam samo da je taj novac bolje potrošiti na povratnu autobusku kartu do obližnjeg univerzitetskog grada Koimbra gde se nalazi zaista najlepša biblioteka na svetu.

Pored šarenih fasada, prelepih trgova i parkova, mostova o crkava, građani ovog zanosnog grada sa ponosom ističu da je njihov fudbalski klub “Porto”, osnovan daleke 1893. godine, jedna od najvažnijih znamenitosti grada. Na njihovom stadionu “Estadio de Dragao” (u prevodu na Zmejevom stadionu) staje pedeset hiljada navijača koji sebe nazivaju “zmajevima”.

I za kraj ove reportaže, jedino vam ne mogu reći koje je najbolje vreme za posetu ovom čarobnom šarenom gradu. Pozicioniran severnije u odnosu na prestonicu, Porto je izložen Atlantskom okeanu, te se zato pljuskovi često pojave iznenada, iako vremenska prognoza pokazuje sunčano vreme. Dobra vest je da  ne traju dugo, ali da se osigurate na spisak za pakovanje obavezno dodajte kabanicu i kišobran.