Ukoliko pod odlaskom na Maldive zamišljate privatne vile sa bazenom i drvene sojenice u nizu do kojih vodi dugačka staza iznad tirkiznog plavetnila Indijskog okeana, onda ovo nije tekst za vas. Jer u tom slučaju imate preko deset hiljada evra viška i za vas su Maldivi slika sa razglednice iz jednog od četrdesetak ostrvskih odmarališta. Na Maldivima sam boravila u februaru, bili su moja usputna stanica do konačne destinacije (Šri Lanka) i ovo je priča kako da vas odmor na Maldivima košta manje nego letovanje u Grčkoj ili Turskoj. Naši turisti najčešće odlaze, preko domaćih agencija, na ostrvo Mafuši koje bih zbog prekomerne gradnje višespratnih hotela, najkraće opisala kao “Zlatibor na moru”. U sopstvenom aranžmanu, a po preporuci drugarice, odabrala sam ostrvo Gurajdo (Guairdhoo), koje oko dve hiljade stanovnika zove svojim domom.

Republika Maldivi, kako se službeno naziva ova zemlja, sastoji se iz 1190 ostrva rasprostranjenih oko ekvatora, od severa prema jugu, koja čine arhipelag od 26 atola. Nastanjeno je 200 ostrva, dok su 44 pretvorena u ekskluzivna odmarališta. Maldivi su deo malog planinskog sistema koji je skriven pod vodom i devedeset odsto njihove površine čini voda. Kažu da Maldive treba posetiti dok još postoje, jer prema podacima o porastu nivoa mora i okeana, preti im potonuće. Do Maldiva je najekonomičnije leteti poznatom niskobudžetnom kompanijom iz Beograda preko Abu Dabija do Malea, maldivske prestonice. Mene je povratna avio-karta sa ručnim prtljagom  koštala 220 evra u dinarskoj protivvrednosti. Druga, komfornija, ali i znatno skuplja opcija je da iz Beograda letite preko Dubaija. Međunarodni aerodrom “Velana” se nalazi na veštačkom ostrvu naspram glavnog i jedinog maldivskog grada Malea u kome živi trećina stanovnika države.

Zavisno od vaših finansijskih mogućnosti, najbolje je da smeštaj direktno rezervišete preko vlasnika objekta, ili, pak, preko nekog od internet sajtova za traženje smeštaja. Mene je pet noćenja sa doručkom i lokalnim taksama koštalo 180 dolara. Do Gurajda, kao i drugih ostrva,  stiže se trajektom (po ceni od dva dolara po smeru, ali prevozi jednom dnevno), ili brzim brodom (cena povratne karte iznosi 50 dolara). Ova računica svedoči da boravak u raju na zemlji više nije destinacija za koju se godinama odvaja ušteđevina. 

Od korisnih informacija, neophodnih za pripremu putovanja treba da znate da je viza za državljane Republike Srbije besplatna i dobija se na tamošnjem aerodromu. Međutim, pre dolaska, kao i pre odlaska sa Maldiva, neophodno je da popunite onlajn putnički dokument “immuga” sa svog mobilnog telefona zato što ćete, na kraju prijave morati da napravite selfi. Savet je da, na sajtu Ministarstva spoljnih poslova, pogledate šta je zabranjeno da unesete u zemlju.

Ovaj tropski raj, prepoznatljiv po plažama sa sitnim belim peskom, tirkiznim lagunama i koralnim grebenima, dugo je skrivan od očiju javnosti. Prvi hotel “Kurumba Maldivi” je otvoren 1972. godine, a danas su Maldivi najpopularnija destinacija za medeni mesec na svetu. Šezdesetih godina prošlog veka, predstavnici Ujedinjenih nacija, tokom svoje posete Maldivima, ne navodeći konkretne razloge, saopštili su da ta ostrva nisu pogodna za turizam. Maldivi se, pak, danas smatraju i jednom od najsigurnijih turističkih destinacija na planeti jer su geografski prilično izolovani od drugih država.

Smatra se da su prvi doseljenici bili Dravidijci koji su došli iz južne Indije, oko 400. godine p.n.e. Vekovima kasnije, pretpostavlja se da su ostrva zauzeli narod Divelhi, doseljenici iz Šri Lanke. Prema predanju, prvi vladar Maldiva je bio proterani bahati princ, sin indijskog kralja Kalinge. Sam naziv države je hunduističkog porekla u značenju “Dvorska ostrva” (“mahal” –palata; “diva”- ostrvo). Evropljanima je vest o postojanju ovih ostrva preneo Marko Polo koji im je dao ime “cvet Indijskog okeana”. Istorijski gledano, Maldivi su bili strateški važni zbog položaja na glavnim morskim putevima kroz Indijski okean. Njihovi susedi Indija i Šri Lanka, vekovima su uticali na njih, kako kulturološki, tako i ekonomski, sve do dolaska evropskih kolonijalnih sila – Portugala, krajem 16. veka i Engleske u 18 veku. Nezavisnost od Ujedinjenog Kraljevstva su stekli 1965. godine. Stanovnici Maldiva su bili budisti do dvanaestog veka, kada su im arapski  trgovci doneli islam koji tada postaje državna religija, što ostaje do danas. Upravo zato je unošenje alkohola, određenih životinja i svega što vređa islam strogo zabranjeno.

Za Maldive su klimatske promene i porast nivoa okeana velika pretnja. Prosečna  nadmorska visina je svega 1,5 metara, dok je najviša tačka 2,4 metra što ovu zemlju čini najnižom na planeti. Do skoro je postojalo pravilo da nijedna kuća na ostrvu ne sme biti viša od palme. U pokušaju podizanja svesti o opasnostima sa kojima se suočavaju, nekadašnji predsednik Maldiva Mohamed Nasheed je u oktobru 2009. godine održao  sastanak kabineta na dnu okeana. Po državnom uređenju Maldivi su parlamentarna republika, a svakim od 200 naseljenih ostrva upravlja “katibu”, vrsta guvernera, koji svakodnevno sastavlja izveštaj i podnosi ga Vladi u Maleu. Maldivijski jezik se zove “dhivehi” i kažu da je mešavina tamilskog, urdskog, persijskog i arapskog jezika. Maldivci pišu sleva udesno, a njhovo pismo, poznato kao “thaana”, sastoji se od 24 slova, samoglasnici su označeni krugovima i zarezima, postavljeni iznad ili ispod suglasnika. Interesantno je i da nemaju prezimena ili patronime. Svakom je dato nekoliko imena, koja su poreklom mahom arapska. Tradicionalno se pozdravljaju bez reči, a ukoliko ih vi prvi pozdravite, zauzvrat ćete od starijih meštana dobiti samo osmeh ili klimanje glavom. Mlađe stanovništvo će vas zato pozdraviti na engleskom, s obzirom na to da je to glavni predmet u školi, te se nemojte iznenaditi ako čujete da čak i između sebe govore na engleskom.

Tradicionalna maldivska kuhinja se sastoji od dva glavna sastojka: kokos i riba, koju ovde prethodno osuše na suncu pa je tek onda koriste u pripremi hrane (specijalitet je hiki mas). Najukusnija i najpopularnija riba je tuna, pripremljena na sto načina, a od komšija sa Šri Lanke su pozajmili recept za obilno začinjenu piletinu sa pirinčem i povrćem preko kojih se služi jaje na oko (kottu). Povrće se uvozi iz Indije i Šri Lanke, što podrazumeva da su skuplja sva jela koja ne sadrže lokalnu ribu. S druge strane, delikatesi, kao što su jastog i kraba, značajno su jeftiniji nego u Evropi. Tipičan obrok na Maldivima je garudiya (raznovrsni komadići ribe pomešani s limunom i kuvani u slanoj vodi s lukom i čilijem). Ukoliko dolazite na Maldive, ne propustite da probate mas huni, tradiconlani maldivski doručak, i egzotične poslastice poput ružinog mleka i slatkog soka od palme raa.

Gurajdo nije destinacija za osobe koje ne umeju da se opuste i uživaju u jednostavnim stvarima: zalasku sunca, šetnji po ostrvu, vodenim sportovima, čitanju knjiga… Ostrvo možete obići peške za dvadesetak minuta hoda. Od gostoljubivih meštana sam saznala da su se tek nedavno otvorili za turizam,  ali da većina stanovnika živi od ribolova, glavne privredne grane. Na ostrvu ne postoje asfaltirane ulice, već su “putevi” i staze od peska. Zato ćete ujutru videti žene kako čiste  ispred svojih kuća  i nemojte se naljutiti ako vas, u pojedinim radnjama, zamole da se izujete kako ne biste uneli pesak. Ostrvo ima izvor slatke podzemne vode koja se, osim kišnice, koristi za tuširanje, a takođe imaju i desalinizatore za preradu morske vode (koristi se za pranje posuđa). Na ostrvu postoji škola, bolnica (dom zdravlja), nekoliko minimarketa, restorana i kafea, fudbalski stadion....Nemojte se iznenaditi ako u lokalnom mini marketu ne vidite napisane cene (stekla sam utisak da su za strance “odokativne”). Pa ipak, sa ostrva nisam ponela utisak da strane turiste gledaju kao na bankomate.

Kako su Maldivi muslimanska država, na ostrvu postoji samo jedna plaža na kojoj se mogu kupati turisti (tzv. bikini plaža ). Ležaljke su besplatne i ako poranite zauzećete dobro mesto. Na ovoj plaži nema prirodnog hlada ni plažnog bara, ali iznad ležaljki postoji zaklon od sunca  Prepodne, zbog oseke može da se desi da voda uz obalu bude plitka,  te tako možete peške do obližnjeg peščanog spruda. Popodne, pak, kad nadođe plima, situacija je drugačija. Za razliku od plaže na susednom ostrvu Mafouši, ovde nema oštrog kamenja u vodi. Plaža je, čini mi se, iz svakog smeštaja na ostrvu, udaljena najviše pet minuta hoda. Toplo preporučujem da ponesete kremu sa faktorom  (ako zaboravite, kupite u lokalnim radnjama faktor 60 ili 70). Sunce prži i nećete osetiti kad izgorite! Takođe, obavezno ponesite ili kupite na ostrvu sredstvo protiv komaraca i ujeda insekata.

Radna sedmica na Maldivima je od nedelje do četvrtka, za razliku od evropskih zemalja, slobodni dani na Maldivima su petak i subota. Maldiviska valuta je rufi i jedan američki dolar približno je jednak 16 rufija (evro oko 17 rufija). Nažalost, da ipak sve nije tako savršeno kao što će pojedini prikazati na svojim instagram profilima, i ovde, ali i na susednom ostrvu Mafoushi,  videćete delove ostrva zatrpane smećem  (blizu lokalne deponije i gradilišta). 

Na Maldivim nema klimatskih ograničenja, te na pitanje kada je najbolje boraviti, odgovor je: tokom cele godine. Možda je najbolje posetiti ih u periodu suvog monsuna koji traje od novembra do aprila, a, s obzirom na to da se nalaze blizu ekvatora, temperatura ne pada ispod 27 stepeni tokom cele godine. Ukoliko vas je moja priča privukla, dođite na Gurajdo pre nego što izgrade prvi mondenski hotel, ili pre nego što ostrvo nestane pod talasima zbog klimatskih promena!