Zamislite da živite u zemlji u kojoj je prosečna plata pet hiljada evra, da posedujete luksuzan automobil, ali da se radije vozite gradskim prevozom koji je besplatan. Pre nego što pomislite da sam sve ovo izmislila, potražite na mapi sveta Luksemburg.

Veliko vojvodstvo Luksemburg, kako se oficijelno zove najjbogatija država na svetu, omeđana Nemačkom, Francuskom i Belgijom, poslednje je veliko vojvodstvo na svetu. Paradoksalan je sam naziv ove zemlje koja se, sa svojom površinom od 2.586 kvadratnih kilometara, ubraja među najmanje države sveta. U Luksemburgu danas živi 180 nacija, a polovinu od ukupne populacije (prema poslednjem popisu oko 600 000 stanovnika) čine stranci.

U Luksemburg, glavni grad istoimene države, stigla sam vozom iz romantičnog francuskog gradića Kolmar. Postoji nekoliko niskobudžetnih načina da stignete, kao na primer Flixbusom iz Brisela ili drugih obližnjih belgijskih, francuskih i nemačkih gradova. Ukoliko se kao i ja odlučite za voz, savetujem da karte kupite putem zvaničnih sajtova francuske i nemačke železnice a ukoliko novac nije presudan za organizaciju puta, možete leteti direktno iz Beograda do Luksemburga budući da od nedavno avio kompanija Luxair saobraća na ovoj relaciji. Kada je reč o smeštaju, ja sam jedno noćenje sa doručkom u hostelu platila dvadesetsedam evra, što je prosečna cena noćenja u hostelu koji može da se uporedi sa hotelima sa tri zvezdice u drugim evropskim državama.

Ova teritorijalno mala država, smeštena u srcu Zapadne Evrope, prilično je moćna kako u političkom tako i ekonomskom pogledu. U Luksemburgu se rodio Robert Šuman na čiju je incijativu 1951. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, koja je stvorila temelj moderne zajednice evropskih zemalja (Evropske ekonomske zajednice), preteče današnje Evropske Unije. Luksemburg je danas važan finansijski centar i jedno od tri upravna sedišta EU (uz Strazbur i Brisel). Po državnom uređenju, Luksemburg je parlamentarna  monarhija, na čelu sa velikim vojvodom Anrijem, jedinim monarhom na svetu sa tom titulom. Istini za volju, luksemburški vladar nema stvarnu vlast i njegova uloga je reprezentativna. Luksemburg, zajedno sa Belgijom i Holandijom, čini zemlje Beneluksa, a takođe se nalazi među zemljama osnivačima Ujedinjenih nacija, NATO i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. U luksemburškom gradiću Šengen, na reci Mozel, 1985. godine je potpisan čuveni Šengenski sporazum o slobodi kretanja građana i ukidanju granica unutar prostora EU. A ako uzmemo u obzir parametre kao što su društveni bruto proizvod zemlje (oko 137,000 dolara  u 2022. godini), visinu minimalne plate (oko 2,000 evra) i nivo zaduženosti, Luksemburg se s pravom smatra najbogatijom zemljom na planeti koja ujedno ima i najmanju stopu nezaposlenosti u Evropi.

Pa ipak, Luksemburg nije oduvek bio toliko bogata država. U devetnaestom veku, ovo je bila jedna od najsiromašnijih evropskih država čije je stanovništvo teško živelo, uglavnom od poljoprivrede, sve do otkrića velikih rezervi čelika i otvaranja brojnih rudnika. Industrija čelika je zauvek promenila sudbinu ove zemlje. U periodu od 1960. godine pa na dalje, Luksemburg ulaže veliki novac u razvoj bankarskog sektora, te tako ubrzo postaje i svetski centar za investicione fondove, kao i sedište vodećih kompanija iz oblasti reosiguranja i IT startap kompanija. Sve ovo dovelo je do toga da je Luksemburg danas poreski raj zbog niske stope poreza koje predstavljaju značajan prihod za državu. Kako moja priča ne bi zvučala nadrealno, imala sam priliku da vidim i beskućnike na ulicama Luksemburga tako da verujem da je svetska ekonomska kriza zahvatila i ovu bogatu i uređenu državu.

Kada je reč o cenama, imajte u vidu da su znatno više u odnosu na naše prilike, ali da nisu astronomske kao što je to slučaj u skandinavskim zemljama, na Islandu ili u Švajcarskoj. Primera radi, mene je obrok u  “Pizza Hut” restoranu koštao dvanaest evra sa uključenim pićem i ostala sam prijatno iznenađena lukszusnim ambijentom ovog objekta iz ekonomičnog lanca restorana. Koliko sam primetila, cene po lokalima brze hrane su pristupačne (od pet do osam evra za giros tj. kebab), dok se cene kafe kreću od tri do pet evra, a cene bezalakoholnih i alkoholnih pića su standardno evropske. Svakako ćete uštedeti na besplatnom gradskom prevozu, te će vam preostati novca za pristojan obrok u nekom od restorana kao i za poneki suvenir.

Luksemburška gastronomija se pretežno oslanja na kuhinju susednih zemalja, a interesantan je podatak da su stanovnici Luksemburga najveći konzumenti mesa u ishrani na celom svetu. Najpopularnija luksemburška jela su “Kniddelen”, odnosno nudle sa slaninom i sosom od pavlake i “Rieslingspachteit”, pita od svinjskog mesa sa želeom od rizlinga. U Luksemburgu se pravi pet vrsta piva, a od vina se najviše pije domaći rizling.

Zbog svog specifičnog geografskog položaja, ova zemlja na raskršću spaja različite kulture koje su svojevrstan viševekovni spoj nemačkih i francuskih uticaja. Duga istorija zemlje počela je još 963. godine kada je nastala kao grofovija u Svetom rimskom carstvu, a  nezavisnost države je potvrđena nizom međunarodnih ugovora u devetnaestom veku. Naziv Luksemburg potiče od dvorca Lucilinburhuk oko kojeg se razvio glavni grad. Zahvaljujući izuzetno očuvanim kvartovima i utvrđenju u starom delu grada, od 1994. godine Luksemburg se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine.

Od zanimljivosti koje su u vezi sa Luksemburgom, interesantno je da su u upotrebi tri službena jezika, koji se koriste po potrebi (francuski u administraciji, nemački u poslovnim krugovima, a luksemburški u svakodnevnom govoru). Luksemburški jezik je nastao iz pokrajinskih dijalekata nemačkog jezika sa velikim brojem pozajmljenica iz francuskog jezika. Takođe imaju neobičan lingvistički raspored obrazovnog sistema, jer se luksemburški pretežno koristi u osnovnom obrazovanju, nemački u srednjoj školi, a na fakultetima se nastava najčešće odvija na francuskom. Interesantno je i da sa luksemburškim pasošem, trećim “najjačim” pasošem na svetu, možete da putujete bez vize u 189 država sveta.

Ukoliko imate mogućnost da zemlju obiđete automobilom, što je otprilike sat i po vožnje, uživaćete u prelepoj prirodi i dobro održavanim putevima. Kroz severni deo zemlje prostiru se šumovite niske planine dok je južni deo zemlje geografski raznovrsniji i ovde živi najveći deo stanovništva.

Luksemburg, glavni grad, nalazi se na suteskama reke Alzete i njene pritoke Petrusa. Stari deo grada opsan je zidinama koje su deo svetske baštine. Uslovno rečeno, sam grad se može podeliti na “gornji” i “donji”. U gornjem delu, tačnije starom delu Luksemburga nalazi se većina znamenitosti, kao što su gotsko-renesansna Katedrala Notr Dam u čijoj kripti su sahranjene velike vojvode i vojvotkinje Luksemburga, kao i Palata velikog vojvode, zvanična rezidencija luksemburških vladara, sagrađena u šesnaestom veku od kad se koristi za obavljanje državnih poslova. Interesantno je da unutrašnjost palate za javnost otvorena isključivo tokom letnjih meseci, a ukoliko dođete u Luksemburg tokom zime, možete se utešiti kao i ja toplom čokoladom u starinskom kafeu koji se nalazi tačno naspram palate. U starom gradskom jezgru nalaze se i Nacionalni muzej umetnosti i istorije kao i Muzej grada, koji je turistima posebno interesantan zbog staklenog lifta unutar istorijskog zdanja. Ulaz u Nacionalni muzej se ne plaća dok ulaznica za gradski muzej košta pet evra. Od značajnih istorijskih spomenika istakla bih Spomenik sećanja (Gelle fra) koji je podignut u spomen na luksemburške građane koji su stradali u drugom svetskom ratu. Spomenik je obelisk  na čijem vrhu se nalazi Nika, boginja pobede sa lovorovim vencem u rukama i nalazi se naspram Katedrale Notr Dam. Upravo odatle se prostire najlepši pogled na nezvanični simbol zemlje koji predstavlja nezavisnost Luksemburga – Adolfov most koji je dobio ime po vojvodi Adolfu, velikom vojvodi tokom čije je vladavine Luksemburg stekao nezavisnost. Istorijski centar Luksemburga čini lavirint ulica ispresecanih trgovima od kojih je najpoznatiji Trg Oružja gde se nalazi Gradska palata kao i veliki broj kafića i restorana. U gornjem delu grada nalazi se najstarija crkva u gradu, crkva Svetog Mihajla, pored koje se nalazi Korniš, najromantičnije mesto u celom gradu poznato još i kao najbajkovitija evropska terasa (Le Chemin de la Corniche). Odavde se pruža nestvarno lep pogled na dolinu reke Alzete, a vidikovac se prostire oko celog luksemburškog dvorca i spušta se sve do donjeg dela grada. Interesantno je da je dvorac sagrađen na steni na litici, okruženoj sa tri strane dolinom reke Alzeta. Najinteresantniji deo dvorca su kazamati, podzemni odbrambeni sistemi koji se sastoje iz mnoštva tunela. Upravo zbog impresivne prirodne fortifikacije grada, Luksemburg je dobio nadimak “Gibraltar severa”. Iz gornjeg u donji deo grada možete se spustiti panoramskim liftom potpuno besplatno. Od gradskih atrakcija u donjem delu grada nalazi se benediktanska opatija, korišćena kao zatvor a danas kulturni centar (Neimenster), mnoštvo impoznatnih I pitoresknih zgrada kao i najinstagramičniji most Stirhen, savršeno mesto za fotkanje koje je nekada bilo deo gradske fortifikacije.

Kombinujući najbolje od tradicije i modernog, Luksemburžani danas žive lagodnim životom, otvoreni za sve narode koji su ovde našli svoj dom, istovremeno ponosni i na svoju svoju induvidualnost, koja je potvrđena i kroz nacionalni moto: „ Želimo da ostanemo ono što jesmo.”