Колико пута сте на друштвеним мрежама видели нечије фотографије из Колмара и због шарених кућа у позадини пожелели  и сами да отпутујете тамо? Вероватно сте помислили и да би то путовање оптеретило знатно ваш кућни буџет, па сте се задржали само на маштању о одласку у овај необичан, бајковито леп градић. Колмар  слови за  бисер Алзаса и права је туристичка “Мека” за све посетиоце региона источне Француске. Уз Стразбур и Милуз, један је од најзнаменитијих алзашких градова и, штавише, живописнији и аутентичнији од осталих. 

Колмар је релативно мали (у њему живи око 67 хиљада становника), али је по много чему уникатан. Могло би се слободно рећи да је  својеврстан музеј на отвореном, који приказује све архитектонске стилове - од касне готике, ренесансе, барока, рококоа, класицизма, еклектицизма, сецесије, до модернизма и постмодернизма.  Центар града је мали и лако га можете у једном дану обићи пешке. У сезони саобраћа и туристички возић (цена карте износи седам евра, односно упола мање за децу), а уколико вам није мрско да чекате на станици, ту је и бесплатни градски минибус. Ако у Колмар дођете возом, прва атракција коју ћете видети је железничка станица, изграђена 1905. године у немачком необарокном стилу. Одатле можете пешке до прве градске знаменитости Музеја Унтерлинден (улазница кошта 13 евра), смештеног у некадашњем доминиканском манастиру. На овом месту можете разгледали слике и скулптуре из средњег века и ренесансе. Наспрам музеја се налази  туристичка организација Колмара, где ћете бесплатно добити мапу града, купити сувенире и добити све потребне информације.

Док шетате живописним улицама овог града, због многобројних питорескних фасада  нећете знати на коју страну пре да гледате. Управо зато посетиоци понекад помисле да Колмар није стваран, јер све грађевине делују као филмски сет. Градски кварт са старим кућама од дрвета и фасадама украшеним старим натписима од кованог гвожђа изазива посебно одушевљење. Бисер Колмара је кварт Мала Венеција окружена каналима и мостовима украшеним цветовима геранијума. Овај део града, у коме су некад живели рибари и кожари, популаран је данас међу заљубљеним паровима. Четврт Танеурс, са својим високим кућама и пословним зградама које су се раније користиле за сушење коже, веома је инстаграмична, како би то млади данас рекли.

Колмар је задржао своје богато архитектонско наслеђе и живописни карактер. Мештани се посебно хвале зградом Дом главе,  подигнутом 1609. године, јер је цела фасада украшена са 106 фигура, односно маски главе.  Мени су се више свиделе кућа Пфистер из 1537. године, украшена величанственом дрвеном галеријом и стара царинарница Коифус, окружена  живахним тргом са фонтаном. У центру града се налази неколико цркава, међу којима се посебно издваја архитектура Доминиканске цркве (улаз се плаћа два евра).

Интересантно је да је у Колмару рођен Огист Бартолди, познат као вајар Кипа слободе у Њујорку. У његовој родној кући сада се налази музеј у коме су изложена дела уметника, а копију знаменитог Кипа можете видети на раскрсници на уласку у Колмар. Премда цео градић можете обићи за један дан, стећи ћете утиске за целу годину. Веровали или не у бајке, у Колмару ћете се осећати као да сте у бајци.

Премда Колмар има мали аеродром, из Београда нема директних летова, већ ћете морати авио-карту да купите за Базел. До тамо саобраћа нискобуџетна компанија Визаиар, а повратне  карте, само са ручним пртљагом, то јест, ранцем на леђима, могу се наћи већ за двадесет до тридесет евра. Ја сам две повратне авионске карте купила месец дана уочи путовања и платила их четрдесет евра. Оно што свакако морате знати пре пута јесте да после проласка пасошке контроле, будући да се аеродром у Базелу налази на тромеђи три државе (Швајцарске, Француске и Немачке), имате избор - да ли ћете изаћи на излаз у Швајцарској или Француској. Након што изађете са аеродрома на територију Француске, тачно испред аеродромске зграде ћете наћи стајалиште аутобуса (број 11), који саобраћа од аеродрома до места Саинт Лоиус, где преседате на воз за Колмар. Цена аутобуске карте је 2,5 евра и купује се код возача, те зато саветујем да имате припремљене новчанице у ситним апоеинима. Што се тиче цене возне карте, она варира од почетних пет евра, колико кошта уколико се купи преко апликације „трејнлајн“, до 16 евра, колико кошта уочи, или на дан самог путовања, било да се купује преко интернета, или на билетарници. Имајте у виду да ће вам од аеродрома требати минимум сат и по да стигнете до Колмара.  А када стигнете у овај шармантни француски градић, од железничке станице до центра града можете пешке (20 до 30 минута хода, зависно од одабира смештаја), или, пак, превозом.   Саобраћају аутобуске линије 4 и 7 (цена карте је два евра код возача), а уколико сте комформиста, вожња таксијем ће вас коштати око осам евра. Када је реч о одабиру хотела, могу да препоручим само оне у којима сам боравила и била задовољна те је тако мој добронамерни савет хотел „Kyriad Underliten Centre“, где су ме крајем јануара ове године три ноћења са доручком за две особе коштала 222 евра (на ову цену додајте још десет евра за градску таксу), што значи да, по особи, аранжман за Колмар кошта 135 евра. Наравно да цене смештаја варирају зависно од годишњег доба (одлазак у Колмар је најскупљи у време новогодишњег адвента), те ако сте флексибилни са датумима, путовање ће самим тим бити повољније.

Колмар је познат и по својим пенушавим винима, а сматра се и престоницом алзашке кухиње која је живописна фузија немачке и француске кулинарске традиције. У граду има много добрих кафића и ресторана, а цене су сличне или нешто мало више у односу на наше прилике.  Најпознатији алзашки деликатеси су фоа гра (гушчија џигерица), мирисни и прилично опор мунстер сир и десетине врста кобасица. Кад огладните од шетње, препоручујем да пробате тзв. „запаљену питу“ односно фламмкушен (танка и широка пита која подсећа на пицу са надевом од сира, лука и сланине), тарт фламбее (алзашка пита од лука са сланином, поврћем и сиром), шукрут (динстани кисели купус са неколико врста меса, обично сланина и кобасице). Када је реч о ценама, просчеан оброк ће вас коштати око 15 до 20 евра по особи у ресторану, а уколико се одлучите да порцију поделите, знајте да већина ресторана наплаћује у том случају таксу од пет евра. Захваљујући посебној микроклими и минималним падавинама, овај крај је познат по одличним белим и пенушавим винима која се одлично слажу са домаћом кухињом. Најважнија напомена се односи на сатницу за обедовање, јер уколико не ручате до 14 часова, остаћете гладни до 18,30 часова када се ресторани поново отварају. Због двократног радног времена, евентуално ћете наћи нешто да презалогајите у сендвичари Субвеј или у супермаркету Интермарше у оквиру којег се налази бифе са фиксним менијем (фламенкуше и пиво коштају 8 евра).

Иако је Колмар кроз већи део своје модерне историје био део Француске (као и цео Алзас и Лорен), његово становништво је било претежно немачко. Алзас је, током историје, много пута мењао припадност између Француске и Немачке.  Потискивање локалне културе довело је до франкофикације Алзаса (и Колмара). Међутим, и даље ћете чути немачки у Колмару, делом због бројних туриста из суседне Немачке и Швајцарске, али и због домаћих Алзашана који говоре сопственим немачким дијалектом који се зове алзашки. У појединим деловима града, као и у Стразбуру, путокази су исписани на француском, а испод њих на алзашком немачком. Међу језицима мањина у Француској, алзашки немачки тренутно има највише говорника, а прате га бретонски, окцитански, баскијски и каталонски. 

Захваљујући идеалној географској позицији Колмара, који се налази надомак Немачке и Швајцарске, моја топла препорука је да у оквиру вашег боравка направите излет који сам назвала „Три државе у три дана“. Најпре идите у  Стразбур, докле можете стићи возом (цена карте од пет до 15 евра), или, пак, уколико вам више одговара време поласка/повратка  Фликсбусом (цена карте пет евра). А када обиђете Стразбур, потражите у центру станицу трамваја Д (смер Кел Ратхаус) којим ћете, по цени карте од два евра, из Француске стићи за двадесетак минута вожње у немачки градић Кел. На мене је посебан утисак оставила вожња овим трамвајем, не само због чињенице да сам за мање од пола сата градским превозом прешла из једне у другу државу Европске уније, већ због сапутника натоварених кесама и цегерима који ову могућност користе у циљу повољније набавке прехрамбених производа који су јефтинији у немачким супермаркетима. Последњи дан вашег боравка, уколико ваш повратни лет буде у вечерњим сатима, искористите за посету швајцарском граду Базелу, до кога ћете стићи возом (цена карте варира, ја сам је на дан пута платила 16,5 евра). И након што сами процените да ли је река Рајна заиста најлепша у Базелу, аутобусом (линија 30, цена карте 6,6 евра) стижете до вашег коначног одредишта аеродрома Еуропорт. И за крај да не заборавим да вас подсетим да уколико се одлучите да неког вашег блиског обрадујете сиревима на поклон, имајте у виду да сиреви не могу га «прођу» безбедносну контролу као ручни пртљаг. Не питајте ме како знам, јер ми је лошу успомену на  боравак у Колмару оставила само царинска контрола на аеродрому. Уколико вас је мој текст (и рачуница трошкова) подстакао да сами организујете путовање у Колмар, знајте да је свако доба године вредно посете овом чаробном месту. Немојте чекати идеалну прилику и сапутника, јер никад се не зна кога ћете да путу упознати и можда се баш у овом шармантном градићу заљубити.