Helsinki je primorski grad, smešten na najužem delu Finskog zaliva, na severoistočnoj obali Baltičkog mora. Grad se razvio na strateškom mestu, na poluostrvu okruženom morem sa tri strane gde je razdaljina između Finske i Estonije najmanja. Udaljenost između Beograda i Helsinkija auto-putem je 2.293 kilometara, a vazdušnom linijom 1.783 kilometara. Ukoliko se odlučite na avanturističko putovanje do Finske autom, trajaće oko tridesetak sati. Naša nacionalna avio kompanija saobraća na relaciji Beograd-Helsinki nekoliko puta nedeljno i vrlo često imaju promocije karata (od 39 € po pravcu). Međunarodni aerodrom Helsinki nalazi se na oko pet kilometara zapadno od grada.

Ja sam u Helsinki stigla brodom iz estonske prestonice. Trajektom iz Tallina treba oko 2 sata i 15 minuta (nekoliko kompanija saobraća i ima više polazaka dnevno; samo treba obratiti pažnju u koju luku trajekt uplovljava/isplovljava budući da postoje dve luke, zapadna i južna u Helsinkiju). Preporuka je da kartu kupite preko interneta (mene je u jednom pravcu koštala 13€, u drugom 19€). Kako biste izbegli stresne situacije, na lučki terminal treba stići bar sat vremena ranije jer čekiranje na velike putničke trajekte morate obaviti najkasnije 45 minuta pre polaska.

Helsinki je kosmopolitski grad u kome živi i radi 145 nacija. Finski naziv za grad vrlo verovatno vodi poreklo od srednjovekovnog naziva “Helsinga” za reku Vantu koja protiče kroz grad. Helsinki je prešao dugačak put od švedskog ribarskog sela, preko ruske „rezervne prestonice“, do savremenog grada po meri čoveka, u kome danas živi dvadesetpet odsto stanovništva zemlje. Finska je, u prošlosti, pripadala Švedskoj, te se zato na Fince gledalo kao na seljake i švedske konjušare. Švedski kralj Gustav Vasa 1550. godine naređuje da se započne osnivanje grada koji bi bio glavni konkurent estonskom gradu Talinu. Tada grad dobija ime Helsingfors, što je i danas švedski naziv za Helsinki. Helsinki postaje prestonica Finske početkom XIX veka kada je Rusija Švedskoj preotela Finsku. Finska je bila pod ruskom vlašću sve do 1917. godine kada se izborila za nezavisnost. Današnji izgled Helsinki dobija tridesetih godina XIX veka kada je podignuto mnogo građevina u neoklasičnom stilu kako bi grad što više podsećao na Sankt Peterburg. Budući da se veći deo grada nalazi na poluostrvu, do okolnih naselja stiže se preko mostova, nadvožnjaka kao i trajektima.

Helsinki ima sve elemente dobrog života osim (podnošljive) klime – čist vazduh i vodu, obnovljive izvore energije sa jeftinim grejanjem i strujom, dobre restorane koji kombinuju lokalnu i internacionalnu kuhinju, urbanistički sklad starog i modernog, dostupno obrazovanje i zdravstvenu negu, bogat kulturni život, besprekorno funkcionalan javni prevoz....(nastaviće se)

Zahvaljujući maloj površini, stari deo grada odlikuje se živopisnom atmosferom i prilično opuštenim načinom života. Od Južne luke (Katajonka) poznate po prometnoj pijaci, kafićima i turističkim brodovima za razgledanje, možete produžiti do parka i Bulevara Esplanadi a zatim i do Manerhajmove ulice, glave gradske arterije koja vodi do brojnih pozorišta, galerija, muzeja i koncertnih dvorana na Kampiju (moderan kvart grada). Tu se nalaze dve sasvim neobično građene crkve, jedna je od kamena a druga od drveta. Podzemna “crkva u steni” – Temppeliaukio Kirkko spolja gledano podseća na zaglavljeni svemirski brod. Građevina je izuzetno akustična i u njoj se organizuju koncerti klasične muzike.

U blizini Katajonka terminala se nalazi Uspenska Katedrala (Uspenski sabor) sa prelepim pogledom na ceo grad je najveća pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi. I blizini je i Trg senata - najstariji deo grada gde se nalaze impozantna Helsinška katedrala, Palata vlade, kao i zgrada Helsinškog univerziteta. Na platou ispred katedrale se nalazi spomenik ruskom caru Aleksandru II koji je svojim reformama dao širu autonomiju Finskoj, koja je dovela do finske nezavisnosti od Rusije 1917. godine.

Prema izveštaju  koji svake godine objavljuju Ujedinjene Nacije, Finska je peti put zaredom proglašena za najsrećniju zemlju na svetu, a pojedine navike njenih stanovnika mogle bi svima nama da poprave raspoloženje.

Uživanje u umetnosti je na vrhu liste navika srećnih Finaca. Finci će vam reći da je tajna srećnog života - odlazak u prirodu, kupanje u ledenoj vodi i šetnje po šumi, ali i čitanje knjiga.

Danski način života (hygee) podrazumeva potragu za udobnošću, a švedski (lagom) je vođen idejom “onoliko koliko treba” dok bi se finski način SISU mogao opisati kao “umetnost hrabrosti” i najnoviji je hit među ljudima koji nastoje podići kvalitet svoga života. Zimsko kupanje u moru mnogima je jasan pokazatelj nečijeg ludila, ali kad vidite Finca kako razbija led na površini vode u koju će potom uroniti svoje telo, on upravo praktikuje sisu. Sisu je stav i tumači se kao vid svakodnevne hrabrosti koja ima pozitivne učinke na opšte blagostanje, podiže imunitet i pomaže u teškim trenucima, te tako jednostavne vežbe za jačanje snage mogu biti deo svakodnevne rutine. 

Ako vam finski sisu ne odgovara, postoji ipak nešto što nam je s Fincima zajedničko, a to je uživanje u ispijanju kafe. Premda bi se dugo ispijanje kafe ipak moglo podvesti pod danski hygge koncept, Finci će uvek naći vremena da se prepuste šoljici svog omiljenog napitka, a uz nju se obično zaslade rolnicom s cimetom. I naravno za to vreme, ukoliko nisu u društvu, uvek će pre odabrati knjigu nego gledanje TV. 

OODI - Centralna javna biblioteka u Finskoj je moje omiljeno mesto u Helsinkiju. Jer ja sam pre hygee negoli sisu tip osobe. Sama zgrada ove fantastične biblioteke je neverovatna, a njen najbolji deo je unutrašnjost. Ima tri sprata koji predstavljaju posebne celine za učenje (od muzičkih i video studija, preko 3D štampača, do šahovskih tabli, do dečjih igrališta, do knjiga, do konferencijskih sala). Poseban utisak na mene je ostavio robot koji raznosi knjige do trećeg sprata i žao mi je što to nisam ovekovečila. Interesantna je i pozicija ove građevine s obzirom da se preko puta biblioteke nalazi zgrada parlamenta Finske (znanje je moć).

Oodi je otvoren za javnost na dan Nezavisnosti Finske (5 decembra 2018.godine). Međunarodna federacija bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA) je proglasila ovu biblioteku kao najbolju na svetu 2019. godine. Izgradnja biblioteke je koštala 98 miliona € a arhitekte su izabrane na javnom konkursu, među 534 konkurentnih firmi, pobedila je finska ALA arhitektonska grupa.

Interesantna je priča kako je biblioteka dobila ime. Oodi je finska reč za "odu". Naime, ta reč je bila napisana na papiru koji je izvučen iz bazena sa 1200 drugih predloga imena pristiglih na konkurs za predlog imena biblioteke Oodi je tako postala bezvremensko ime javne biblioteke koja promoviše znanje. Ukoliko se zamorite od čitanja/učenja, u okviru same zgrade postoje dva kafea u prizemlju i jedan na trećem spratu gde se čak možete i sunčati na terasi.

Za mene je Oodi jedno čarobno mesto i volela bih kada bi i kod nas postojala jedna ovakva biblioteka. Jer, ja se ubrajam među one malobrojne koji imaju naviku da pozajmljuju iz biblioteke. Baš kao što kaže naslov jedne knjige: “srećni ljudi čitaju knjige i piju kafu”.